Iz istraživanja tržišta širom Evrope proizilazi da je, pored cene, najvažniji faktor u procesu donošenja odluke kupca, uključujući i mesto kupovine goriva, percepcija kvaliteta goriva.
Jednom pri ruci, svako sigurno želi da kupi robu najvišeg pristupačnog standarda. S druge strane, kada se jednom zaustavimo na benzinskoj stanici, otvorimo poklopac rezervoara, ubacimo mlaznicu i pritisnemo polugu, imamo li ikakve šanse da procenimo kvalitet goriva koje teče u naše rezervoare? Odgovor je ne, nemamo. Ne možemo da vidimo gorivo, a čak i da možemo, ne možemo razlikovati nivoe kvaliteta samo na osnovu vida. Određene utiske možemo steći iz okoline stanice, urednosti i dostupnosti, kao i kvaliteta drugih usluga koje nisu vezane za samo gorivo. Za pravi dokaz kvaliteta, moramo da idemo dublje i da budemo pažljivi na ono što dobavljač goriva tvrdi da radi, i kakvu vrstu dokaza nudi da nam pokaže validnost svog proizvoda. Da bismo s pravom procenili da li je gorivo visokog ili lošeg kvaliteta, moramo da razumemo šta je zaista kvalitet goriva i da budemo svesni da postoji više od jednog nivoa kvaliteta.
Prvi zahtev za kvalitetno gorivo za koji je većina nas sigurno čula jeste usklađenost sa osnovnim međunarodnim standardima kvaliteta goriva. Za dizel gorivo u EU, EN 590 je obavezna norma. Čini se da je prilično jednostavno, gorivo ili ispunjava standard ili ne, ali norma se sastoji od 18 različitih parametara i većinu njih, ako ne i sve, treba posmatrati da bi se iscrpno procenio kvalitet. Ovi parametri takođe uključuju ograničenja koja se moraju ispuniti. Ako se pronađe bilo kakvo odstupanje u slučajnom parametru, gorivo je automatski neusaglašeno i na osnovu stepena kršenja, gorivo se može smatrati potencijalno štetnim za stanje vozila ili okolinu. Možda je čak i proizvod lažnih aktivnosti. S druge strane, otkrivanje neslaganja u manjem obimu ne znači automatski da postoji ozbiljna pretnja. Da bismo bolje razumeli ozbiljnost kršenja parametara, podelimo slučajeve u grupe.
Najvažniji sezonski parametar kvaliteta dizela je njegova tečnost na niskim temperaturama. Ako gorivo ne prođe test filtrabilnosti, CFPP (Cold Filter Plugging Tačka), a temperature okoline su dovoljno niske, rad vozila može biti ugrožen jer filteri za gorivo imaju tendenciju da se brže začepe očvrslom materijom. Takvo kršenje kvaliteta smatra se nenamernim, a gorivo ne uzrokuje dalju štetu. Dobavljač goriva verovatno jednostavno nije uspeo da na vreme pređe na gorivo otpornije na smrzavanje. To se retko dešava čak i najrenomiranijim kompanijama, ali tek na početku zimske sezone. Ako nacionalni nadzorni organ otkrije ovakav slučaj, kompanija je obično umereno kažnjena.
Parametar koji se najčešće krši za kategoriju dizel goriva je tačka paljenja (FP). Tačka paljenja je sigurnosna mera, a dizel gorivo se smatra zapaljivom materijom III grupe i potrebno je da ima tačku paljenja iznad 55°C. Ako se utvrdi da je tačka paljenja niža, gorivo se više ne smatra u ovoj kategoriji i treba preduzeti strože mere predostrožnosti. Iako ovo možda ne izgleda važno krajnjem kupcu, može predstavljati značajan rizik. Glavni razlog zašto FP opada je prisustvo benzina kao najdominantnijeg zagađivača u dizel gorivu. Postoje određeni dokumentovani slučajevi kada je takvo kontaminirano gorivo izazvalo požar u sistemu za naknadnu obradu vozila, ali glavna pretnja je u razblaženju goriva i padu viskoziteta. Drugim rečima, dizel gorivo jako kontaminirano benzinom stvara mnogo tanji film za podmazivanje u mnogim delovima sistema goriva koji su podložni habanju, kao što su pumpe za gorivo i injektori. Takvo gorivo može izazvati nepovratnu štetu čije se ispoljavanje može odložiti (čak i tokom meseci rada).
Kazna za kršenje kvaliteta zavisi od njegove težine. Tačke paljenja do 45°C obično se umereno kažnjavaju jer ne predstavljaju preveliki rizik za vozila. Naprotiv, tačke paljenja ispod 20°C su veoma ozbiljne, kao i posledice. Za odstupanja u tački paljenja u većini slučajeva ne mogu se kriviti same benzinske stanice. Oni mogu biti posledica lošeg dizajna sistema za rekuperaciju benzinske pare ili drugih tehnoloških kvarova, ali većinu vremena su krivi lanac snabdevanja gorivom i kamioni cisterne. Problem je prilično jednostavan – dizel gorivo se isporučuje u komori rezervoara u kojoj je prethodno bio benzin, ili je operater kamiona greškom ispustio benzin u rezervoar za dizel. Ljudski faktor je ovde od velike važnosti i svaki pokušaj da se prikrije greška (npr. pokušaj da se izbalansira količina svakog goriva uz recipročno ispuštanje dizel goriva u rezervoar za benzin) može izazvati ogromnu glavobolju.
Poslednja grupa nedoslednosti kvaliteta odnosi se na proizvodnju goriva. Greške u zvaničnoj proizvodnji koje prave rafinerije i terminali za gorivo se dešavaju, ali su veoma retke. Ako se tako nešto dogodi i kontrola kvaliteta izlaza ne uspe da to otkrije, ta kršenja su često manje ozbiljna i ograničena su na manja odstupanja, na primer, u sadržaju sumpora ili FAME (biodizel), krivu destilacije ili cetanski broj.
Međutim, postoji posebna grupa najprezrenijih nedostataka kvaliteta proizvodnje koji proizilaze iz prevarnih aktivnosti, a direktna su posledica falsifikovanja goriva. Tehnika koja stoji iza falsifikovanja goriva je mešanje jeftinijih komponenti sa onima koje su već prisutne u gorivu. Niža cena se može postići nižim ili čak odsustvom poreza na pomešane materije ili prethodno korišćene materije koje se smatraju otpadom ili sekundarnim resursom. Frakcije ugljovodonika koje se najčešće zloupotrebljavaju su rastvarači i industrijski pogonski fluidi, kao što su podmazivanje, ulje za formiranje i transformatorska ulja. Takvi proizvodi uglavnom prevazilaze opseg ključanja dizel goriva (budući da su teži od toga), imaju veći sadržaj sumpora ili sadrže druge zagađivače koji su veoma opasni za motore i sisteme za naknadnu obradu. Takvo falsifikovano gorivo je teško sagoreti, ostavlja ostatke karbonizacije (poput čađi) i šteti ukupnom stanju pogonskog sklopa prekomernim naslagama. Prekomerni sadržaj sumpora ili bilo koje druge supstance koje stvaraju kiselinu takođe mogu značajno oštetiti motor, stvarajući korozivnu sredinu i iscrpljujući zaštitne aditive u motornom ulju. Takav nalaz u ispitivanju kvaliteta goriva ne sme se naći ni na jednoj renomiranoj benzinskoj pumpi, a ako jeste, velika novčana kazna je najmanji problem sa kojim se suočavaju, jer šteta po njihovu reputaciju može biti još pogubnija. Ako tražite pouzdanog dobavljača goriva, pogledajte Eurowag ponudu goriva, koja uključuje i klasična i alternativna goriva.
Kao što je ranije navedeno, benzinske stanice širom EU podležu redovnim ispitivanjima kvaliteta koje sprovodi svaka državna vlada. Međutim, osnovni zahtevi EU su prilično niski u ukupnom intenzitetu, a na nacionalnim agencijama za zaštitu potrošača je da ih pooštre. Pored opšte reputacije i utiska o kvalitetu, ukoliko neki lanci benzinskih stanica žele da pokažu dodatnu brigu o kvalitetu goriva, najbolje je sprovesti nezavisno praćenje kvaliteta goriva treće strane, odnosno redovno uzorkovanje i analizu goriva bez prethodnog obaveštenja. To su oni koji zaista zaslužuju naše poverenje jer ništa ne kriju od svojih kupaca. Eurowag nudi lako rešenje za kompanije koje voze kamione da plate i pronađu visokokvalitetne benzinske stanice sa Eurowag karticama za gorivo koje važe širom Evrope.
