Operateri u segmentu kamiona i autobusa sigurno brinu o tehničkom stanju svojih voznih parkova i s pravom žele najbolji pristupačni kvalitet dostupnih radnih tečnosti.
Tržište Evropske unije sa tim proizvodima je prilično jedinstveno, dobro organizovano i željeni kvalitet opisan je raznim obaveznim standardima.
Međutim, glavni izazov je prepoznati prave proizvode koji su najprikladniji za određeni vozni park, u mnogim slučajevima prilično raznoliki, ne samo u pogledu različitih proizvođača vozila (OEM) i tipova, već i u pogledu uslova vožnje, opterećenja, okruženje i starost flote. Situacija se značajno menja kada vozilo napusti EU u zemlje sa manje strogim zahtevima kvaliteta. Sledeći paragrafi imaju za cilj da navedu određene specifičnosti svake grupe radnih fluida koje, uz uzimanje u obzir i odgovarajuće delovanje, mogu produžiti besprekoran rad vozila, produžiti njegovu trajnost, smanjiti potrošnju goriva, uštedeti troškove rada ili izbeći nepotrebne komplikacije.
Dizel je radna tečnost koju korisnici najmanje mogu proceniti u pogledu kvaliteta u poređenju sa svim ostalim. Kao što je već rečeno u prethodnim člancima, može se desiti da gorivo ne ispunjava opšte prihvaćene i obavezne standarde. Ovo može imati fatalan trenutni i štetan uticaj na stanje vozila koji se prikazuje kao gubitak operativnosti u veoma kratkom vremenu, npr. dok gorivo dospeva u komoru za sagorevanje motora. Neke povrede kvaliteta goriva ne pokazuju svoje štetne efekte odmah, mogu da utiču na izlaznu snagu motora ili stabilnost rada, ali takođe mogu nepovratno oštetiti osetljive delove, kao što su pumpe visokog pritiska ili injektori. Konačni prikaz štete može doći čak i za nekoliko meseci.
Pošto se dizel gorivo ne može lako pregledati, jedina odbrana od takvih pojava je izbor odgovarajućeg dobavljača goriva i benzinske stanice. Veoma je preporučljivo izbegavati takva mesta gde je tehnologija skladištenja i punjenja goriva stara i loše održavana. Opšti utisak o mestu bi sigurno mogao pomoći.
Ulaganja u tehnologiju i opšti izgled odnose se na količinu novca potrošenog na održavanje tehnologije i doslednost kvaliteta goriva. Rizik je uglavnom dvostruk – ukupan kvalitet goriva i njegova čistoća. Kao primer, iz same tehnološke perspektive, savremene punionice koriste podzemne rezervoare sa temperaturno kompenzovanim merilima protoka. Skladištenje ispod zemlje donosi jednu ogromnu prednost – stabilnu i relativno nisku temperaturu goriva. Zbog toga, posebno u južnim zemljama sa toplijom klimom, loše održavan nadzemni rezervoar za gorivo je svojevrsni inkubator za mikroorganizme koji se lako mogu preneti u vozilo, potencijalno izazivajući začepljenje filtera goriva ili druge probleme uključujući biološki izazvanu koroziju. Dizel gorivo je takođe veoma osetljivo na nisku temperaturu. Visokokvalitetna svojstva hladnog dizela u zimskom periodu osiguravaju korisnicima da mogu da pokrenu i upravljaju kamionom bez ikakvih problema. Svaki evropski region ima sopstvene zimske specifikacije, a nordijske zemlje čak primenjuju specifikacije Artic Diesel.
Prilikom putovanja van EU, maksimalnu pažnju treba posvetiti pravilnom izboru vrste goriva – kvalitativno u skladu sa zahtevima vozila. Goriva lošijeg kvaliteta često sadrže veći sadržaj sumpora, druge nečistoće i one su veće na krivuljama destilacije. U savremenim vozilima, takva goriva proizvode veliku količinu karbonizacionih naslaga u motorima, opterećuju sisteme posle tretmana i brzo iscrpljuju aditivnost motornih ulja (njihove takozvane alkalne rezerve), značajno smanjujući njihovu sposobnost deterdženta i neophodne intervale zamene.
Takođe se naziva i "Diesel Ekhaust Fluid" tečnost koja pomaže u smanjenju zagađenja vazduha za moderne dizel motore. Dakle, AdBlue NIJE GORIVO, on se raspršuje u izduvni sistem kamiona, koji se zove SCR (selektivna katalitička redukcija) jedinica sa ciljem da se smanji koncentracija NOk. Veoma je važno koristiti samo kvalitetan i testiran proizvod, savremeni kamioni (Euro6) će automatski prestati sa radom, ako kompjuter kamiona detektuje AdBlue lošeg kvaliteta.
U okviru prve grupe maziva, posebnu pažnju treba obratiti na preporuku ulja od proizvođača vozila. Ovo uključuje specifikacije performansi i viskoziteta. Operater kamiona i autobusa treba da bude svestan da uzgajaju određene proizvođače ulja čiji proizvodi (često jeftiniji od drugih) nisu testirani u odnosu na specifikacije performansi. Takva ulja nisu odobrena, već se samo kaže da „ispunjavaju specifikaciju“, a efikasnost nije apsolutno zagarantovana, što znači određeni nivo rizika.
Operater takođe treba da odluči da li želi najveću moguću objedinjenost portfelja maziva, odnosno da izabrano ulje za podmazivanje (ili minimalni broj ulja) ispunjava zahteve svih predviđenih primena, ili će raznovrsnost proizvoda biti veća. Poslednji pristup je skloniji greškama (pogrešna primena), povećava broj jedinica za skladištenje, a sa druge strane može uštedeti troškove kupovine maziva. Na primer, motorno ulje sa specifikacijom ACEA E6/ Mercedes-Benz MB 228.51 može se koristiti skoro za sva vozila proizvođača, uključujući i starija. Ali posebno oni stariji bez sofisticiranog sistema naknadne obrade (npr. filteri za dizel čestice, DPF) nemaju previše koristi od ove vrste ulja, njihove potrebe mogu biti zadovoljene sa jeftinijom opcijom – npr. ACEA E4 / MB 228.5. Ovo ulje bi, međutim, štetilo novijim vozilima preko prekomernog začepljenja DPF-a i stoga ACEA E6 proizvod takođe mora biti na zalihama.
Performanse viskoziteta takođe igraju značajnu ulogu. Vozila na duge puteve sa manjim teretom mogu da pokažu značajnu uštedu goriva dok koriste ulja iz spektra niskog viskoziteta prema OEM preporukama (npr. SAE 5V-30, 10V-30). Sa druge strane, dok vozilo radi pod veoma zahtevnim uslovima opterećenja na gradilištu ili u teškoj industriji, ulja većeg viskoziteta (npr. SAE 10V-40, 15V-40) će biti prikladnija da bi se sprečilo prekomerno habanje (motora). Ista razmatranja važe i za ulja za menjače.
Skoro sve rashladne tečnosti u segmentu kamiona i autobusa su zasnovane na mešavini etilen glikola sa vodom (samo ekološki osetljive aplikacije koriste neškodljiv ali skuplji propilen glikol) uglavnom u odnosu 50:50. Veoma je preporučljivo da se ovaj odnos održava, jer preterano veći sadržaj koncentrata rashladne tečnosti u odnosu na vodu ne donosi nikakve koristi osim niže tačke smrzavanja (do -68°C u odnosu 2:1). Čak i smanjuje efekat hlađenja tečnosti, jer je glikol lošiji rashladno sredstvo od vode, i povećava viskozitet čineći tečnost otpornijom na pumpanje. Suprotan scenario, odnosno snižavanje koncentracije glikola ispod 30%, izaziva brzo ubrzanje procesa korozije u sistemu rashladne tečnosti.
Dodatak rashladnoj tečnosti je takođe važan. Delimično zastarela tehnologija silikata se kvantitativno zamenjuje OAT (tehnologija organske kiseline). To je veoma razumno, jer silikatna tehnologija teži da na delovima sistema za hlađenje stvori ravnomeran sloj čvrstih materija koje sprečavaju prenos toplote, dok OAT „pretražuje“ samo mesta korozije i sprečava njihov dalji razvoj, ostavljajući tako ostatak površine netaknutim. . Naprotiv, upotreba OAT-a može dovesti do rastvaranja naslaga u starijim i jako opterećenim sistemima što dovodi do curenja.
Da biste saznali više o optimizaciji izbora radnih tečnosti vašeg voznog parka i smanjenju troškova, obratite se našem stručnom timu već danas. Ne dozvolite da loš izbor tečnosti poremeti performanse vaše flote - preduzmite mere odmah!
